"Oprosti"

Oprosti, mozda ove reci nisu dovoljne da te priblize uz sliku koju mislima slikam,
mozda nisu dovoljne da ucine bilo sta, mozda su suvise, kao I ja,
kao svaka zgazena suza, kao bara, kao mrtva uspomena stara, 
kao uspomena stara koja u mislima portal stvara, u koji uvek udjem da me tuga na zemlju obara. 

Oprosti, sto prizivam tvoj lik svake noci, kada sklopis oci, 
oprosti sto svake noci, pokusam da te izbrisem sa srca, 
sto lezim plakajuci zatvoren u samoci, sto palim svece da prizovem jednu stranu srca, 
jednu stranu duse ,jednu stranu lica, ispod koga se dobrota krije,
sto svaki pogled uzrokuje gorke suze,koje moje lice lije,
zgadjeno ali priznajem, tesko mi je, zapravo teze mi nikad bilo nije,
zato prizivam jednu stranu tela, da cujem jednu stranu price, da osetim jedan dodir, stisak ruke,
zbog reci koja iz mene vice, svaka rec, svaki tihi bolni glas, sto kroz telo struji, 
vristanje juri, mog andjela koji sklapa svoja krila I nekome drugome nocas uzlece, 
oprosti sto se ovo telo plasi da ako krene putem bez povratka da te vise nikada videti nece,
oprosti sto postojim, sto kraj svoje senke stojim, kao zvezda koja je na bini, plasi se da ako padne, pada u tmini, puna svega, a tako prazna, zivot bez tebe je najveca kazna od svih, oprosti mi molim te, ovaj iskreni stih.

Moja dusa se plasi da sazna, da upozna, sva osecanja u meni, 
i da ona sena ne pocrveni, od vatre koja se pali od dusevne tuge, desetoj na skali, 
ako pocrveni, sve ce da prestane, uvenuce, nista vise nece da krene, 
kada umre svaka nada za mene, skreni sa teme, pomeni mi ime, pomeni me,
zivote pokreni me, iz korena promeni me, i za kraj vazduhom zameni me.

Oprosti sto uvek kada uperim placljiv pogled pracen drthanjem tela u svoj zivot bedan, 
tako tesim jer u mojim nama tuga se uplela, svakim danom gledam u taj zivot bedan,
shvatam da je samo zbog tebe vredan.
Oprosti zbog ove tisine koja vristi izmedju nas, oprosti sto sebi ne mogu da nadjem spas,
oprosti sto pred tobom ne mogu da pustim glas, jer se plasim da sve sto kazem,

sudbina ce uzeti u svoje ruke, promesati karte,nakraju cu sveizgubiti, od strane karme sam trazen

samo zelim da znam da cu se iz ovo kosmara konacno probuditi,

ali umesto mog andjela ja cu smrt poljubiti, radije bih tebe poljubio,

draga, makar odmah upao u portal koji vodi u smrt, I nestao bez traga,

radije bih izabrao taj put, kratko ili vecno, neka ima osecaj kao da je prvi put, neka se srce oseti srecno.

Sve sto je prvi put ima vise uzbudjenja, radosti, srece, I bola,

srce samo jednom iskreno voli, voli dok se ne raskomada, dok ne zaboli

jednom I nikada kao tad voleti nece, jednom se zivi, jednom se voli, jednom se dise,

zvuci filmski ili klise, ali je istinita prica ova, zaboravio sam da se oprostim od tebe,

I od samog sebe, oprosti sto ovo slomljeno srce idalje za tebe dise,

oprostisto klecim tajno pred bogom, molim te za oprostaj I za poslednje zbogom,

oprosti sto tvoje ime za mene nije dovoljno sveto,

pa od zlata pravim ram za tvoju sliku koja ima najvecu vrednost u mom novcaniku,

nosim nesto za ponos, srecu I diku, jedino blago zakopano duboko u sebi,

oprosti sto zivis u meni, I postojis unutra, oprosti sto moja izgubljena dusa za tvojom luta,

I da se desi potpuni smak sveta, da me raznese kometa, oprosti sto nece da ubije tebe u meni,

oprosti sto sunce ne gubi tako lako svoj sjaj, gasim svece, odleti jos nocas,

ali se ova ljubav sve I da vekovima leti, da vecnost I sve oblake preleti,

ni najvecim krilima nece od mene da odleti, I da preleti sve sume, I svu tamu sveta,

oostace jedina svetlost na mom mracnom putu, moja zvezda vodilja, u njoj ljubav umire, I u njoj se rodila,

snagom krilima kada pored mene seta, postace jaca nego Ahilova peta, preklinjem te, jos jendom doleti do mog prozora bar na tren, pusti da tren traje zauvek, alfa I omega, pocetak I kraj, volim te, dakle, postojim, zauvek, znaj.. Oprosti sto na oprostajnom putu lomim svoje kosti, da premostim, i hodam dok se lomim, sve dok svaku kost ne polomim, jedino sto trazim je neka sitnica za kraj, kraj je obecani oprostaj, mozda zagrljaj, i tesko, ali opet priznajem da bez tebe zima je, cekacu u hladnoj samoci, nema tog broja za dane i noci

ja nikada necu sklopiti oci, tu sam, plasim se, I od nas bezim, pored hladnog drveta lezim, stanje mog srca vise je nedefinisano recima, kako da se lecim ja od svih sindroma slomljenog srca?

Oprosti sto se ovo telo u osecanja uplelo, ovo nije telo, ovo je samo zivi les koji hoda u nadi da te vidi,

u danima kisnim, trudi se da izdahne mrznju, da udahne ljubav, oprosti sto ne mogu da sprecim tvoj odlazak,

a tako bih hteo, oprosti za sve sam ikada lose uradio, a nisam to zeleo,

oprostio sto sam smeo da udjem u taj deo srca koji me na dva dela prepolovi, dok moja dusa trazi te,

okeanima plovi, ali osecam dusevnu bol, da, ljubav boli, jedan deo je za tebe, drugi je takodje za tebe,

jer jedan deo je malo za nekoga do koga ti je puno stalo, oprosti sto ne mogu jednu lepu rec da ti kazem,

I sto sebe lazem da te mrzim, a mrzim sto te volim, vise nego sto sam ikada ikoga, vise nego sto mogu da izdrzim,

oprosti sto ne mogu da prebolim nikoga, I kada svi dodju u taj deo, I odu, ostanes samo ti,

na mene pada crni veo, samo zato sto te nisam preboleo I nikada necu,

oprosti za zadnju zapaljenu svecu, koja gori samo da bi gorela ljubav nasa,

moje srce sve ti prasta, oprosti sto ne smem da ti pridjem blize,

jer se oko mene uvek oblak tame dize, sprecava me, da ti pridjem, da sa mosta sidjem,

da ti krajem svog zivota svoju ljubav dokazem, mozda nekad shvatis sve, da ti reci pretocim, da se sa tobom suocim telo uz telo,

oci u oci, to nikad necu moci, ni ti nikad neces doci,

oprosti sto uporno trazim izgubljene godine, mesece, dane, minute I sate, koji ce nasu ljubav u zivot da vrate, uporno jurim te dane, koji ce ove duse spojiti, crno u svetlo obijiti, znam da cu se bojati, ali cu kraj tebe stojati, ti ces moj strah ukloniti,u jednoj kapi mora nade ja cu zaroniti, da se samo jos jednom neizmerno ponadam, da ako se popnem na vrhu, I ostvarim sve svoje sne, da ce ova ruka koja je prezivela hiljadu odbijanja, tako nezna, istovremeno puna pretrpljenih muka, osakacena od rana, koje negde ispod svaka od njih krije po neku pricu, price sto na ljude podsecaju, na ljude lice, ona drhtava usplahirena, iz svake vene krv prolivena, zenica u oku prosirena, zenicom duse gledam u svet, ljudi su cvece koji imaju drugaciji vek, I ona kao takva, se pruzi preko raja I pakla, na nogama sto telo drze, nogama od stakla, ona se pruza preko duge, oblaka, neba I zvezda, pruza se da te nadje to joj je jedina zelja, koja ce doneti malo srece I veselja, srcu koje je umrlo, kada si se ti u njemu probudila, kada se mrznja u meni ubila, kada sam te ja poljubio, kada si me ti poljubila, I da tvohja ruka stiskom moje, moj svet oboji u nove, prave, istinite boje, da donese trunku srece, , kao malom detetu, sto je igracka, toliko bi se radovao I ja, ja bih I mrtav iz sanduka iskocio, nebi posustao, nebi nikad od tebe odustao, I mrtav bi u zivot skocio, samo da bi ti neke reci na srcu pretocio, jer moja smrt nece ubiti ljubav u meni, ostace nesto sto ce jos uvek da zivi, da dise, ostace nesto zbog ce plamen svake noci da gori, da se I posle moje smrti za tvoj ponovni dolazak bori, ostace nesto sakriveno u onoj kori drveta zivota, ostace nesto sto se i u vazduhu oseca, nesto sto ljude na epsku ljubav podseca,

I zadnje, molim te, oprosti sto bi kameno srce od zemlje razbio, I tu liniju ljubav hteo bih preci,

oprosti sto te volim, sto ove reci tugom solim, ali ne mogu da odolim da za zadnji ples zamolim

oprosti, ali trudim se da zivot premostim punim plucima, umesto da lomim kosti na svaki korak

dok hodam nogama bosim po trnju, taj trn je moj tron, jer negde razume upornosnost i hrabrost on

oprosti samo bih svoje srce razbio, da iz njega iscure krvave reci, da ti se uvuku pod kozu, I osetis ono sto ti zelim reci, I sve bih uradio I da vreme vratim, da do ovoga ne dodje, jer sve jednom prodje, ali makar bi proslo drugacije, mozda bi tada shvatila koliko toga u meni ima, da ova ljubav nije samo ponocna lirika koja rusi zidove,

I kada poverujes da ovo nije laz, mozda me ponizno pogledas andjeoskim osmehom, I oprostaj mi das.