Umetnost zivota je izbeci bol,
taj metak koji se zarije granatno, neprijatno,
zatim jacina raste kao na lestvici dmoll,
slikaj savrsenstvo, moje telo je tvoje platno.
Tvoje oci su zatvor, tvoje namere su zlo,
hiljadu godina se okrecem u tom zacaranom krugu,
moje telo je ulog, i moje mesto je dno,
smer suza je ka istoku, zapadu, severu i jugu.
Moj um je mracno mesto koje nikada ne vidis,
moje srce ima mesto koje nema cenu,
tamo uvek odes kada se sebe stidis,
jer tamo zivi lek za tugu, gde ranjeni imaju svoju scenu.
Kada liju suze, tada upoznajem tvoje prave boje,
koje prihvatam i volim, jer su nesto zlatno, unikatno,
godinama broje lazne heroje, ja svoje vidim samo dok u ogledalu stoje,
ovo sto imamo je nepovratno, jednokratno, delikatno, beskamatno,
vas je izbor, kako ce te obojiti vase zivotno platno.
