"1000 dana i 1000 noci"

1000 dana, i 1000 noci dao bih da ugledam tvoje oci, 
i svoje bi Bogu u rukama dao, kada bih tvoja dva oka bar u snu ugledao,
dajem parce svog neba jer sam mizerni lutak kome ljubav treba,
i u mom srcu se rodila tuga kada si otisla, i sklonila se duga, 
u mom svetu vlada mrak, posalji mi jedan suncev zrak, 
da znam dok kod mene traju veciti kisni dani, sivi, 
da u mojoj voljenoj, nikad preboljenoj, od danas pa doveka, samo sreca zivi,
tako je hladno kada nisi tu, i bez tvog glasa moje dobro se okrece zlu
i znam da sam gresio vise puta, i da mrtvaka ne moze da ozivi "izvini",
ali ovo srce samo za tebe kuca, samo tebe voli, i
samo zbog tebe ovoliko boli, sada kad me napustas i svemu je kraj,
zadrzi bar u oku sjaj, zadrzi srecu u glasu koju sam voleo, 
zadrzi ljubav u sebi i nekome drugome je daj, zadrzi dobrotu i deli je sa svetom, 
a mene smataj zgazenim cvetom, kucamo zajedno kroz prostor i vreme, zadrzi sve, kad ne mozes mene.
Koliko je bilo lutanja kroz ove svetove, spajanje letova kod suprotnih svetova,
toliko je bilo onoga sto smo gradili, previse smo mislili, previse smo pricu pritisli,
pritisak je ogroman, teret ne mogu da podnesem, osecanja na pravi nacin ne umem da iznesem,
telo mi je ledeno, emocije u propustu, dosao je dan propadanja, ne propadam u popustu,
ljudi prastaju sve osim iskrenosti, ali iskreno volim te do tacke beskonacnosti,
i iskreno gubim tlo na nogama, osecam se kao da sam na drogama,
gde je apoteka u kojoj postoji lek za ljudski ocaj?
Kada cu jednom saznati da li je ovaj kraj taj kraj, finalni kraj?
Bez okretanja glave, kada mi suze na racun stave
kada filmove u glavi vratim, volim, zatim gubim, pa patim, pa zavolim i da patim
ponekad zelim da svratim u tvoje misli, i da te vratim
ali ne volim rastanke koji traju citav zivot,
ne volim sastanke koji nemaju kraj,
ne volim da propadnem u ocaj kome na kraju nema svetlosni sjaj,
ne volim humanost koja se sastoji u posmatranju tudje panike,
ne volim besmislene i brzoplete odluke,
koje kostaju 1000 dana, i 1000 noci,
toliko je trajalo ovo cekanje da ces doci,
toliko je trajalo da se meni zavrsi ovaj beskrajan san,
toliko je trajao samo jedan dan,
i ako cu jos toliko cekati, onda kazi mi da znam
da prisetim se kada sam nekada ziveo u suzama sam,
kao tuzan pisac trazim, po mraku lutam kroz duhove proslosti,
jer si deo duse moje, pomogni mi da vratim svoje boje na lice,
da sklopim slagalicu, deo ove nezavrsene price,
hej, jos uvek ovaj poluslomljeni osmeh poseduje cari one noci kada si priznala koliko ti jos 1000 ovakvih noci nedostaje..
1000 dana, i 1000 noci bih dao da opet ugledam tvoje oci,
i oprosti ako svoje kosti lomim da premostim ovaj most gde milost nema ni znacenje ni oblik,
idalje me negde proganja tvoj lik, u nadi da se pojavi kada ljubav ne bude samo mit,
mozda nikada necu osetiti prave vrednosti zivota, koji mi je dat,
ali cu skinuti masku sa lica jer ne postoje pravila kada je upitanju ljubav i rat.