Zivot me nikada nije mazio, zemlja me je gutala zivog, kad god bih travu nagazio
takav je osecaj, ocaj mi iz ociju procitaj, izmedju redova citaj
dok dan se radja pod nebom, i zemlja je kise sita
zdravstveno nemam mira, jer ne biram sudbinu, vec ona mene bira
i kad god sam zaplakao suza je pravila moj licni pakao
otkad sam zemlju dotakao, nista tako trajno i finalno nisam prstima dodirnuo
na ''stop'' znak ne stajem, i ovo ne bajem za krajem, vec da istrajem
 od malena mi je jedina zelja bila da budem srecan,
ali shvatio sam da je cena za srecu teret na ledjima prepun smeca,
odluka je bila da sacekam agoniju da prodje,
vreme je prolazilo kao pescani sat, ali djavo uvek po svoje dodje.
Dajem ruku u vatru, da me niko od vas zapravo ne zna u startu,
jer vasa intuicija je pogresna investicija,
i toliko lose izgledate da vam ne pomaze ni modna policija,
dodejm gas na ovu stvar, jer imam vestinu i dar,
i moram ovako da rokam jer sam najrealniji car,
ako je moral da dajes oral za svaki jebeni dolar,
onda ste vi i moral na distanci kao da putujes vozom do mozga,
i lesim ovaj sistem, jer te kucke nisu ciste, te glupe kucke i ja nismo sa iste piste,
ali iz glave bistre glume pametnice, filozofe, i politicke ministre,
i nemamo dodrine tacke, jer one glume ''nafurane r!bE, m@ckE"
kada bi im dao kompliment to bi bila milostinja,
kada bi ih uvredio, tuzili bi me za zlostavljanje zivotinja,
moj izgled je govori o meni, bez da progovorim,
dakle moj drugi karakter, stavljam tonu besa u pice koje mi toci barmen,
u ovom paklu sam starter, i cekam let za drugi svet,
jer ispred mene je salter na koji sluze oni ''iznad''
ako je asocijacija, prva rec je covek, cela kolona je rec pizda,
svi me cudno gledaju kao da je usao glumac Gerrard butler,
a ja zivim da im svima po spisku jebeno jebem mater!
Povracam od ovog realnog sveta, pa sam kreairao svoj raj,
ne zanima me lazan sjaj, jer kad hodam ka cilju, radim skok u dalj,
toliko sam nizak i sahranjen, ali idalje previsoko za njih,
dok hodam po trnju, kapi krvi na nogama prave reku iz koje tece moj stih
da sam se ponovo radio, promenio se nikada ne bih
ako se nekome ne svidjam, jednostavno i prosto na kulturan nacin, odjebi.
Nemam dovoljno pametnih reci za tvoj spektar, jer nisam na tvom nivou,
u tvom svetu za mene nema mesta, cutim celog zivota, pa prestah,
dakle moj spektar reci ne meri ni komparater, ni mikrometar, ni metar,
i toliko sam neogranicen da se moje reci vucu po celoj planeti,
u odnosu na ostale, mozak mi je enciklopedija,
i polovina od vas ne bi nikad progovorila u javnosti, da ne postoji wikipedija
gradim ovaj svet od blata, preko inata do zanata,
od zanata do blata, do zlata, do rasjka vrata, dok me ceo svet ne prihvata,
ne baratam ni sa cim od prljavih ruku, ne igram na prljavo, vec uvek na svoju struku,
tudje uvrede i sugestiju cujem iskljucivo kao edefinisanu buku,
jer da budes ja moras da imas Ahilovu petu, i nosis tu muku u sebi,
ta borba sa samim sobom, koju u ogledalu vezbamo,
nije bolest, vec je zdravo, to je nesto sto si svi trebamo,
mozes da osvojis ceo svet, ako pobedis sebe,
mogu da te spasim od svega, ali nikad od samog sebe,
ljubav je mit dok ne pronadjes dokaz,
i sve je tako lepse kada o tome mastas,
moras da naucis, da volis, prihvatas i prastas,
jer sta ce ti zivot, ako nemas za koga da ga das?
Ceo svoj zivot nebi imao smisao,
da nisam ovo pisao, da nisam svaku emociju u reci pretocio,
najveca je bitka sa onim cudovistem iz ogledala, sa kojijm
sam se suocio, moja himna, moja molitva,
moja prica je u srcu duboko zakopana,
svako je slikar svoje zivotne slike, i ja odgovaram za svoje pisanje,
ali zivot je surov, i zivot je tezak
i zivot je crtez bez gumice za brisanje.
Svako bazira svoje verovanje u neku svoju istinu,
u ono sto on misli da jeste,
jer to je njemu senka misli, sve prirode, i vrste,
ovaj tih glas u meni idalje svakome srecu zeli,
i onom koji me mrzi, i onom koji me u snu nozem na pola deli,
ali svaka moja bora je od bola rana, stit, maska, i podloga,
jer covek je mera svih stvari i oblika......