Plezir je iluzija
Promena je misija
Sve je moja vizija
Ovaj bol je opsesija
Moj udarac je tih
Moj pad je iznad svih
Moje note nemaju stih
Dok hodam bulevarom slomljenih
Đavo ne gubi osmeh
Zbog anđeoskih suza koje lije on
Tvoja bitka je neuspeh
Jer sve što volis je tron
Poraz se stvara kada se pobeda zaledi
Svuda važi isti zakon
Jaka želja rusi prepreke koje sila naredi
Ali ranjeni idalje traže svoj zaklon
Moj karakter postaje moja moc
Kada tvoje misli postanu zločin nečistih
Gubitnička svemoć te tera u zov za upomoć
Zato ponosno hodamo bulevarom slomljenih
Naš raskorak u nepoznato prostranstvo
Biće slika parade posramljenih
Kako slobodno dišeš u napušteno carstvo?
Dok nedužni, svejedno kažnjeni umiru javno
U tamnom uglu bulevara slomljenih
Kako uzimaš poslednju suzu iz oka?
Slepcu, strancu, otužnom i nesrećnom
Zlo ima previše lica, reka je previše duboka
Sve sto vidiš u ogledalu je stravični fantom
Ima vise emocija nego reci
Ali nema milosti u srcima ljudskim
Ima vise patnje nego sto covek jeci
Milion njih placu bulevarom slomljenih
Kada se svi strahovi oduzmu i saberu
Poželim da načinim zrno pravde kroz ovaj stih
i da moje grehove kiše sa lica isperu
tokom ponosnog hoda bulevarom slomljenih
Municija ostaje bez intuicija
Moje srce je pogrešna investicija
Doćiće dan kad će početi revolucija
Ovaj um je mračna institucija
Svi su šetali neke pogrešne staze
Tražili nekog da krvave uz njih
Svi imaju nekoga koga gaze
i taj neko živi u bulevaru slomljenih
Ko su moje reci da definišu?
Ko su moje suze da ovako dišu?
Ko je moja senka, moje drugo ja?
Ko je mračni covek koji proganja iz sna?
Ko je ovaj pištolj koji usmerava i preti?
Ko je crni duh da krila mi lomi?
Kada je moje vreme da konacno poletim?
I da smestim srce na mestima svetim
Postoje znakovi koji žele da me sprece
Znam koliko ponos peče dok otkriva sve njih
Sve vam je ljudi od duše veće
Zato korak napred u bulevaru slomljenih
Ko su moje reci da definišu?
Ko su moje suze da ovako dišu?
Ko je moja senka, moje drugo ja?
Ko je mračni covek koji proganja iz sna?
Ko je ovaj pištolj koji usmerava i preti?
Ko je crni duh da krila mi lomi?
Kada je moje vreme da konacno poletim?
I da smestim srce na mestima svetim
Postoje znakovi koji žele da me sprece
Znam koliko ponos peče dok otkriva sve njih
Sve vam je ljudi od duše veće
Zato korak napred u bulevaru slomljenih